Позовите нас:
Zaštita poljoprivrednika
Примарни пољопривредни произвођачи, власници комерцијалних газдинства и њихови чланови суочавају се са чињеницом да су цене њихових производа смањене за 8% у 2024. години у односу на 2023.
Подаци Републичког завода за статистику неумитно указују на овај неповољан тренд. Посматрано по главним групама производа, у априлу 2024. Године цена житарица је опала за 24,6% у односу на 2023. годину. Индустријско биље је ,,појефтинило’’ за 5,5% Пољопривредна газдинства која узгајају рибу у рибњацима забележили су раст откупне цене од минорних 2,3% Међутим, примарни пољопривредни производи и рибарство забележили су у првом кварталу 2024. године пад цена од чак 13,8% (просечна вредност).
У већини откупних центара пољопривредници се суочавају са упитним откупним ценама, за производе које су сами произвели, својим вишегодишњим трудом, радом и одрицањем, и великим улагањима, било да се ради о узгоју свиња, оваца, говеда, рибе, убирању плодова повртарства, воћарства или пчеларства.
Оно што највише забрињава јесте цена коначног производа. Више фактора може утицати на формирање коначне цене у српским продавницама. Прерада/паковање, зараде, транспорт, дажбине (исплативост=добит). Инфлаторни притисак постоји, он је глобални феномен и ништа нам не указује да ће се у догледно време тај глобални тренд мењати. Негде у овом ланцу постоји псеудо-диспаритет.
Пољопривредници би требало да инсистирају на писаном уговору, ако је потребно и вишегодишњем, који би дозвољавао израду анекса у смеру повећања откупне цене. Издавање откупног листа/признанице од стране откупљивача са обрачунатом ПДВ надокнадом од 8% (на цену производа) која се исплаћује пољопривреднику је императивна норма Закона о порезу на додату вредност.
Пуно авансно плаћање као предуслов ступања у уговорни однос, предупредио би многе судске поступке због дуга.
Привредно друштво/предузетник, цене формира да би остварило добит и то је Уставно право власника капитала. Но крајњи ,,фактор“ уколико изузмемо транспортне трошкове, који се могу правдати поскупљењем деривата, јесте трговац, тј. трговински ланци који пласирају пољопривредне производе.
Дакле, ко контролише откупљиваче-прерађиваче и крајње продавце у прехрамбеној индустрији: 1. Тржишна инспекција; 2.Надлежно Јавно тужилаштво; 3.Пореска инспекција; 4. Судови. Наведени органи могу ad hoc или ex officio поступати када је право пољопривредника угрожено, но мањак људства узима свој данак, још из времена Уредбе о забрани запошљавања у јавном сектору.
Долазимо до закључка да пољопривредници морају проактивно себе заштитити: 1.Удруживањем и стварањем преговарачког капацитета
2.Међусобном сарадњом у смислу људства, ресурса и новчаних средстава;
3.Подношењем пријава надлежним инспекцијама;
4. Обраћање Управном суду уколико надлежна инспекција не реагује;
5.Тражењем заштите од суда стварне и месне надлежности;
6. Консултовањем саветодавних тела, књиговодствених агенција и адвокатских канцеларија.
Aдвокат Радивоје Д. Ранковић
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_poljoprivredi_i_ruralnom_razvoju.html