Позовите нас:
Измене 2026. години
Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda
– шта сваки пољопривредник треба да зна у 2026. години
Пољопривреда данас није само производња хране. Она је истовремено и озбиљан посао у коме, поред добре земље, механизације и знања, све већу улогу имају уговори, правила тржишта и познавање сопствених права.
Последњих година сведоци смо великих промена на тржишту пољопривредних производа. Цене житарица и воћа зависе од дешавања на светским берзама, временске прилике постају све непредвидљивије, а захтеви купаца и прерађивача све су строжи. Истовремено, све је већи број произвођача који своје производе пласирају преко откупљивача, задруга, прерађивача или трговинских ланаца.
У таквим околностима поставља се једно логично питање. Да ли су правила по којима функционише тржиште довољно јасна и да ли су пољопривредни произвођачи довољно заштићени? Управо због тога припремљене су измене и допуне Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа.
Суштина ових измена није повећање бирократије, већ покушај да се односи између произвођача, откупљивача, прерађивача и других учесника на тржишту учине јаснијим, предвидивијим и правно сигурнијим. То је разлог због кога је важно да сваки пољопривредни произвођач зна шта се мења и како те измене могу утицати на његово свакодневно пословање.
Шта уређује Закон о уређењу тржишта пољопривредних производа?
За разлику од онога што многи мисле, овај закон није закон о субвенцијама. Он не одређује колико ће износити подстицаји по хектару, колика ће бити премија за млеко или колико ће држава издвојити за одређену производњу.нЊегова улога је другачија.
Овим законом уређују се правила функционисања тржишта пољопривредних производа.
То, између осталог, подразумева:
- тржишне стандарде за поједине производе;
- начин стављања производа на тржиште;
- препознавање и рад произвођачких организација;
- поједине интервентне мере државе;
- правила трговине са другим државама;
- мере које треба да обезбеде стабилније функционисање тржишта.
Другим речима, Закон не говори како се производи пшеница или малина, већ како треба да функционише тржиште на коме се ти производи продају. То је веома важна разлика. Добар закон не може да гарантује добар род, али може да обезбеди јаснија правила игре за све учеснике на тржишту.
Зашто се Закон мења? Ово је питање које најчешће чујемо када разговарамо са пољопривредним произвођачима. Ако већ постоји Закон из 2021. године, зашто га сада мењати?
Одговор није једноставан, али се може свести на три главна разлога.
1. Пракса је показала шта недостаје
Ниједан закон није савршен.Тек када почне да се примењује, види се шта функционише добро, а где постоје празнине. У претходних неколико година показало се да су поједина правила сувише општа и да је потребно прецизније уредити односе између произвођача и купаца.
Управо због тога Нацрт измена доноси конкретнија правила, посебно када је реч о уговорима, организацији произвођача и тржишним механизмима.
2. Усклађивање са правом Европске уније
Други разлог односи се на постепено усклађивање домаћег законодавства са правилима Европске уније. То не значи да Србија преписује европске прописе. То значи да настоји да изгради систем који ће бити компатибилан са правилима која важе на јединственом европском тржишту. Посебно је значајно јачање положаја примарних пољопривредних произвођача, што је један од циљева и европске аграрне политике.
3. Савремено тржиште тражи јаснија правила
- Пољопривреда више није локална делатност.
- Цена кукуруза у Србији данас зависи од светског тржишта.
- Пласман воћа зависи од извоза.
- Квалитет производа све више одређују међународни стандарди.
- У таквим условима више није довољно да се послови заснивају искључиво на усменом договору и дугогодишњем поверењу.
- Савремено тржиште тражи већу правну сигурност.
Управо у том правцу иду предложене измене закона
